Godišnje više od milijardu plastičnih vrećica u BiH

BiH godišnje potroši više od milijardu plastičnih vrećica i osnovni problem je što su proizvodne cijene tih vrećica veoma niske, a kompletan proces reciklaže veoma skup.

U tom smislu jasan napredak mogu donijeti isključivo propisi u okviru nadležnih ministarstava u RS-u i Federaciji BiH, rečeno je danas u Banjoj Luci tijekom razgovara ministrice za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS-a Srebrenke Golić i Siniše Bencuna, projekt - menadžera Centara civilnih inicijativa o realizaciji projekta 'Smanjenje korištenja plastičnih vrećica u BiH', koji financira Europska unija.

Bencun je predložio da se zakonskim propisima predvide podsticaji za sve koji budu spremni da razvijaju tehnologije za proizvodnju biorazgradivih vrećica, a da se proizvođačima i uvoznicima plastičnih vrećica koje ne ispunjavaju ekološke standarde uvedu određeni nameti.

Golić je najavila da će u prvom polugodištu 2012. godine Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju predložiti Vladi RS-a uredbu koja bi trebalo da uredi oblast zbrinjavanja plastičnih vrećica.

Na sastanku su dogovoreni način i metode kako da se zakonski regulira oblast proizvodnje, prometa i upotrebe plastičnih vrećica, s obzirom na to da je, na osnovu istraživanja, procijenjeno da je BiH najzagađenija zemlja u regionu ovom vrstom otpada.

Istaknuo je i da se na rješavanju ovog problema angažuju i proizvođači plastičnih vrećica s teritorije Republike Srpske i Federacije BiH, te Distrikta Brčko, ali i predstavnici Privredne komore i Ekonomsko - socijalnog vijeća RS-a.

       Preuzela sam ovaj članak sa jednog portala, pa iako se odnosi na BiH, ovaj problem izražen je u svakom kraju, pa i našem. Niko od nas nije ostao imun na udobnost kupovine gdje u svakom momentu dobijate robu upakovanu u bezbroj kesa i kesica, usput reklamirate samoposlugu, tržni centar ili čak apoteku.

A onda, kad dođete kući i počnete se raspakivati, obično je KESA sa smećem uglavnom do pola puna drugih KESA, KESICA i ostale ambalaže.

Ne tako davno smo svu tu ambalažu plaćali mi potrošači direktno (sad samo mislimo da je dobijamo besplatno), pa smo nastojali da malo uštedimo. Kese su se prale, brižljivo savijale i čuvale u tašnama da budu spremne kad zatrebaju. Pa su se nosali cekeri i torbe. Ma nije to higijenski, ovako je lakše. Da, ali kad neko zapali vatricu, pa naloži smeće - iako ne bi smio, onda se slegne na šire područje otužni "miris" u kome svako prepozna plastične kese od kojih boli glava. 

Kad kiše padaju i nadođu rijeke i potoci, pa se voda povuče, vidimo tužan prizor. Naša Lašva, nekad zlatonosna rijeka, ne može da se izbori sa kesama. Ostavlja ih po okolnom šiblju, neke nosi dalje, a mi ostajemo u čudu - zar je moguće da ih je toliko.

"Priprema se zakon", pa i ptice na grani znaju šta je štetno za ljudsku okolinu, šta su druge zemlje davno zabranile, ili bar smanjile koliko je moguće. Ovaj skoro neuništivi otpad mnogi tjeraju ispred svojih vrata u zemlje koje ga još uvijek primaju. Zna narod dobro ko može odobriti uvoz, proizvodnju i masovnu prodaju takve robe - onaj ko ima MOĆ, onaj ko ima VLAST, onaj ko ima NOVAC, a sad se kao brine da donese zakon.

Za mene je KESA ovdje simbolična riječ, jer takvih stvari ima još mnogo. Razmislimo !!!